O Peletu

Početak proizvodnje

Početak proizvodnje peleta u Evropi i Južnoj Americi uslovila je naftna kriza poznata i kao Prvi naftni šok 1973. i 1979.godine. Drveni pelet je privukao pažnju ljudi u to vreme zbog svog izuzetnog kvaliteta i zato što je predstavljao dobru alternativu za naftu. Međutim, ubrzo se cena nafte na tržištu stabilizovala. Devedesetih godina proizvodnja drvenog peleta ponovo doživljava ekspanziju i opstaje kao glavni konkurent čvrstim, tečnim i gasovitim gorivima.

Postupak dobijanja peleta

Pelet je energetsko gorivo koje se dobija posebnim tehnološkim postupkom mlevenja, sušenja i presovanja raznih biomaterijala. Efikasno je gorivo, a kao sirovina za njegovu proizvodnju može da posluži drvo iz šumskog otpada, ogrevno drvo, piljevina i ostali otpad iz prerade drveta. Proizvodi se pod izrazito visokim pritiskom čime se podiže temperatura i stvara prirodni „lepak“, bez ikakvih vezivnih hemijskih sredstava. Drveni pelet čine standardizovano oblikovani štapići proizvedeni od biomase, valjkastog oblika, prečnika od 6-8 mm i dužine od 10-30 mm. Pelet sadrži izuzetno nizak procenat vlage (ispod 10%) što omogućava veoma visok učinak sagorevanja.

Ekološki aspekt

Pelet je CO₂ neutralan. Nasuprot gorivima baziranim na nafti i uglju, ne sadrži supstance koje su toksične za ljude i okolinu, jer ima manje od dozvoljenih graničnih vrednosti emisije CO i prašine. Materijal potreban za proizvodnju peleta je od visoko kaloričnog drveta. Moderna proizvodnja i propisani standardi kvaliteta doprinose da pelet ima ujednačenu gorivost i konstantnu energiju.

Prednosti

Neke od prednosti ovog goriva su automatsko loženje i ravnomerna temperatura, bez oscilacija prilikom sagorevanja.

U poređenju sa drugim gorivima ili upotrebom električne energije, korišćenje peleta je znatno isplativije.

1 kg peleta proizvodi istu količinu toplote kao:
- 0,60 m³ zemnog gasa
- 0,50 lit lož ulja
- 0,45 lit tečnog naftnog gasa
- 5 kWh toplotne energije

Ekonomičnost

Takođe, prilikom korišćenja peleta stvaraju se uštede u zauzeću prostora. Ovu činjenicu dokazuje podatak da 650 kg peleta zauzima 1 m³ prostora. Količina pepela u peletu se kreće od 0,5-1,5%. Dakle, na jednu tonu sagorelog peleta, ostane najviše 15 kg pepela.Velika razlika u komforu u poređenju sa korišćenjem uglja ili drveta je očigledna. Iskorišćenost toplotne energije kod peleta je preko 90%, dok je kod uglja i drveta najviše 70%. U savremenim uslovima življenja, kada se akcenat stavlja na očuvanje životne sredine i održivi razvoj, pelet sve više dobija na značaju.

Drvo sakuplja energiju i predstavlja izvor obnavljajuće energije. Njegovim sagorevanjem oslobađa se energija proizvedena fotosintezom. Korišćenje fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) znači brzo iskorištavanje energetskih resursa kojima su potrebni milioni godina da se obnove. Koliko je bitna ekološka prednost korišćenja peleta iz biomase, govori činjenica da veliki broj razvijenih zemalja u svetu već duže vreme subvencioniše korisnike peleta koji koriste pelet za grejanje ili dobijanje energije. Takvi korisnici ispunjavaju stroge ekološke kriterijume koji zahtevaju spuštanje emisije CO₂ u atmosferu ispod 0,3% i iskorišćenost energije preko 90%, sto osim peleta iz biomase retko koji energent može postići prilikom sagorevanja.